Mostovi
Ovih dana cesto razmisljam o mostovima.Mostovima preko kojih svakodnevno prelazimo kad idemo u skolu,na fakultet,na posao,bilo gde.
Oni predstavljaju sastavni deo nas,jer oni nas povezuju.Ne povezuju oni samo dve obale,dva grada,dva naselja,vec i ljude,duse,srca,ljubavi,prijateljstva.Oni su simbol vecne slobode,simbol jednog grada,jednog naroda.
Oni su ruke koje nas spajaju.
Svi mostovi su gradjeni u bratstvu i jedinstvu,zajednickim snagama i mukuma ljudi koji zele da stvore jednu neraskidivu vezu.
Imaih raznih...
Neki su veliki,neki su mali,neki imaju lukove,neki nemaju.Neki su od drveta,neki od metala,neki od zeljeza.Neki su lepi,a neki su manje lepi.Ali svima im je zajednicko da povezuju ljude.
Oni spajaju ono sto priroda nije mogla.Dve obale,jedna naspram druge,bez mosta su kao dva razlicita sveta.Tako blizu,a tako daleko.Spajanjem tih obala stvara se nit,veza koja spaja te svetove u jedan.
Mostovi su kao ptice,uzviseni nad zemljom,preko svojih ledja jos od pamtiveka prebacuju ljude s jedne strane na drugu.
Neki mostovi su pak sruseni,neki jer ih je vreme pregazilo,a neke su srusili drugi ljudi i na taj nacin razdvojili dve obale,dva naroda,dva sveta.
Mostovi u mom gradu zauzimaju posebno mesto u srcima ljudi.Ne tako davno,neki ljudi iz daleka su dosli i porusili nase mostove.Za njih oni su bili samo meta,a za nas bili su srce i dusa grada.
Bilo da su poruseni ili da jos uvek ponosno stoje iznad neke reke,mostovi imaju svoju istoriju,govore o nekim proslim vremenima,sudbinama,ljudima.
Oni nas cuvaju od zaborava.
Covek nikada nije izgradio nista vrednije od mosta.Oni su veza.Veza izmedju ljudi.Oni stvaraju trajna prijateljstva,stvaraju ljubav.
Oni nisu ziva bica,ne disu i ne govore,ali imaju svoju dusu,dusu koja ce ziveti sve dok se preko njih moze preci.
Pod starim mostom
U meni večeras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
muči se, urliče,
razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce i peče
i kroz oči mi kipi i teče.
U tebi večeras ta ista reka
čudno je meka.
I čas je zlatna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreće i tuge
uvek drukčije istovetne
Miroslav Mika Antić
@mila021
mnogo volim ovu pesmu.Kad god citam neko njegovo delo pomislim na to koliko sam ponosna sto je covek kao on ziveo u nasem gradu.
Pozdrav!:)
:*
Da, zato mi je strasno da su u dvadesetom veku tamo neki ljudi, koji sebe smatraju "supercivilizacijom" bezocno srusili mostove jednom gradu...
Ne, necu razumeti njihovo rusenje.
@merkur
ni ja,a ne verujem da ce bilo ko ikad razumeti njihovo rusenje.Mostovi su nase blago,nase srce,nasa dusa.Zajedno sa njima otisao je i deo nas.
Pozdrav:)