Rastanak
Svaki rastanak je tezak.Posebno ako se rastajes od neke drage osobe s kojom si proveo mnogo vremena.S kojom delis tolike uspomene.Secanja.
Nije lako,u svakom slucaju.
Napustila je sve sto je volela tolike godine.Nije zelela.Da se ona pitala,nikada ne bi tako postupila.To je bila visa sila.Protiv toga nije mogla.
I stvori se onda na srcu rana koja ce,kako vreme bude prolazilo zaceliti,ali oziljak ce ostati.I on ce uvek biti tu da je podseca.Da je podseca na to da je izgubila ono sto je volela vise od svega.
Oduvek se pitala da li je moglo biti drugacije.Kako bi bilo da je ostala.
Ali...
Nije bilo do nje.Ona ga nikada ne bi napustila.Zauvek bi ostala tu,uz njega.Samo njene ruke krasile bi njegov vrat.Samo njene usne grejale bi njegove.
Pomislila je kako ce joj nedostajati njihovi razgovori,sale,cak i svadje.Nedostajace joj i njegov glas koji je uz zicu gitare zvucao carobno.Nedostajace joj i njegov osmeh,njegove oci boje kestena koje su imale tu moc da je bilo dovoljno samo da je pogleda i da zna.Te oci su je i osvojile.Nedostajace joj i njegov miris koji se tako urezao u njene nozdrve.Onaj osecaj kad je zagrli usred noci.Kada joj tiho sapne one dve reci.Nedostajace joj sve ono sto su imali,nedostajace joj njihova ljubav.
Znala je,da ce,kada ode mnogo patiti.Bice tesko zaboraviti sve to sto su imali njih dvoje.Jer kako su mnogi rekli,takva ljubav koju su oni imali nije se sretala svaki dan.
Na trenutak je pomislila da je sve samo san.Ruzan san iz kog ce probuditi i ugledati njega pored sebe,pozeleti mu dobro jutro,poljubiti ga...
Ali onda se vratila u realnost.Shvatila je da je sve to samo plod njene maste.Ali nesto u njoj je i dalje zelelo da veruje da sve ovo nije stvarno,da se ne desava...
Pogledala je kroz prozor.Nebo je bilo tmurno i sivo.Kisa je vec uveliko padala.Pomislila je kako to nebo place.Kako pati zbog te ljubavi koja ce uskoro biti nista vise nego secanje.
Pred rastanak joj je rekao da ce ona uvek zauzimati mesto u njegovom srcu.Ako se ikada bude vratila,kod njega ce imati utociste.
Polgledala ga je ocima punim suza "Da se ja pitam nikada ne bih otisla" rekla je zagrlivsi ga cvrsto.U tom zagrljaju kao da je skupila svu ljubav koju je osecala prema njemu.Poljubila ga je poslednji put.Nije zelela da tom trenutku dodje kraj jer bi to onda znacilo zbogom.
Pogledala ga je jos jednom prodornim zelenim ocima.
"Volim te.I uvek cu te voleti."
Izgovorivsi te reci krenula je na taj put.Put bez povratka.Zakoracila je u maglu.Plasljivo i nesigurno.Nije videla put pred sobom,nije znala sta je ceka,na sta moze naici.
Na trenutak je zastala.
-Da li su samo uspomene jedino sto ce ostati od nas?-upitala je samu sebe.
Ali na kraju joj je ostalo samo da veruje da ce ih sudbina jednog dana ponovo spojiti.Da ce se ponovo sresti,slucajno i neplanirano.Kada najmanje budu ocekivali.Jer ljubav je ipak ta koja pomera sve granice,ona je jaca od svega i na kraju jedino ona i pobedjuje.